magnolija | grandiflora | sadnja | drvo

MAGNOLIJA DRVO, MANGOLIJA GRANDIFLORA I NJENA SADNJA

Magnolija lat. Magnolia  je drvenasta biljka koja pripada istoimenoj familiji. Rod ima oko 75 prirodnih vrsta, to je listopadno i zimzeleno drveće ili žbunje koje je poreklom iz istočne Azije i Severne Amerike. 

Mnoge od ovih vrsta gajimo i kao cvece za dvoriste i kao parkovske vrste jedna od njih je i Magnolija grandiflora.

Imaju velike cvetove koji su  bele i u raznim nijansama roze boje , i blag miris po kojima su poznate.

Magnolija drvo u svom prirodnom okruženju raste u šumi i vole šumske trene. Imaju zbirne plodove, koji su spiralno raspoređeni sa 1-2 meškova, liči na šišarku. Posle pucanja plodova seme visi sa grana na nitima.

MAGNOLIJA GRANDIFLORA -Magnolia grandiflora

Magnolija grandiflora je krupnocvetna , zimzelena i spororastuća vrsta. Vodi poreko sa jugoistoka Amerike. Raste kao niže drvo magnolija do visine od 5 m , može da se oblikuje u žbun. Ima velike sjajnozelene kožaste listove, sa naličja su rđasti. Listovi su vrlo krupni, cvetovi su beli, krem i veoma i mirisni. Cvetovi se javljaju na granama pre listova.

Vreme za cvetanje je jun i jul, ali može i da duže cveta.

Magnolija grandiflora zahteva duboki, umereno vlažno zemljište. Većina vrsta ne podnosi krečno zemljište. Otporne su na niske temperature, a cvet pojedinih vrsta zna da strada od mraza. Magnolnija drvo sadnja na  osunčanim položajima, a senku ne podnose baš najbolje. Potrebno joj je mesto koje je zaštićeno od jakih vetrova,uza zid kuce. Treba se sade starije sadnice magnolija koje su visoke do 2 m. Blagoorezivanje je preporučljivo da bi se zadržao oblik.

SADNJA I RAZMNOZAVANJE 

Magnolija drvo sadnja je u aprilu. Sadnice magnolije treba posaditi plitko, jer se koren zakorenjuje u površinskom sloju zemljišta. Ako je posadimo preduboko, magnolija zna da se osuši. Pošto se koren nalazi u površinskom sloju tla, treba da novoposađenu sadnice magnolije zaspemo malčem.  Potrebno joj je redovno zalivanje, i ne preporučuje se kopanje i sadnja blizu biljke. Kad se presađuje treba da se pazi da se koren što manje ošteti.

Razmnožavanje magnolija 

Magnolija se razmnozava povaljenicama u rano leto. Pri osnovi povaljenica stvori korenje, a za to je potrebno i do 18 meseci. Tako ukorenjenu mladicu odvajamo od roditeljske biljke, ako je razmnožavamo reznicama  to je dosta teško.

Mogu da se uzgajaju i iz semena koje se seju u jesen na temperaturi do 5 stepeni. Zbog opasnosti od izmrzavanja najbolje bi bilo da je posejete u proleće, dubina setve je oko 1 cm. Biljke treba da se zalivaju do nicanja i potrebna im je zasena u toku leta prve godine.Treba im 8-10 godina da bi procvetale ako se uzgajaju iz semena, a nekima i puno više. 

Orezivanje 

Magnolije treba malo da se orezuju. Uklanjanje obolelih, oštećenih i isprepletenih grana radi se nakon cvetanja ili u kasno proleće. Magnolije se dobro oporavljaju i teraju nove izbojke.

Veoma su podložne infekcijama, pa se treba koristiti kalemarski vosak da bi premazali ranu.

Da biste dugo uživali u magnollija cvece treba da vodite računa i o njihovom staništu. Potrebna im je blago kisela zemlja, propustljiva koja je  bogata humusom. Ne bi trebalo da okopavate oko korena, jer je pljosnat i možete da ga povredite. Zemlju magnolije treba pomešate sa tresetom. 

Nemojte da ih sadite zajedno sa drugim biljkama , ostavite joj dovoljno prostora da se razvije i pokaže vam svu lepotu svojih cvetova . 
Kao cvece za dvoriste vaš vrt će prekasno da izgleda.