presadjivanje biljaka | kako presaditi biljku

Šta sve trebate znati prilikom presađivanja sobnog cveća

Presadjivanje biljka za neiskusne uzgajivače predstavlja uvek veliki problem. Kada, koliko i u šta su tri pitanja koja se često postavljaju . Da bi cvece za sobe  dobro i lepo napredovale, početkom proleća potrebno je da se presade. Prvo morate da proverite  da li je biljka postala prevelika.

Da bi sebi olakšali , taj jednostavan posao, potrebno je da se pridržavamo nekih stvari u vezi presadjivanje biljaka. Ako korenje viri kroz rupice na dnu saksije ili voda brzo otekne u podmetač kada zalijemo biljku, neophodno je presadjivanje biljaka. Starije biljke ne treba da presađujete, već je dovoljno da dva puta godišnje promenite površinski sloj zemlje. 

Dva sata pre nego vašu biljku presadite, dobro je zalijte, a nakon presađivanja dva dana nemojte da je zalivate da bi podstakli razvoje korena.

Zemlja u saksiji iz koje presađujemo biljku potrebno je da bude malo vlažna kako se ne bi osipala.

Kako presaditi biljku 

Biljku izvucite iz saksije , pa joj rukom ili zašiljenim drvcem skinite mrtve korenčiće i deo zemlje.Jednom rukom obuhvatite saksiju,a drugom korenov vrat. Biljku nemojte da na silu izvlačite,ako ne možete da je izvadite bolje je da razbijete saksiju.

Na dno saksije stavimo drenažni sloj da bi sprečili oticanje vode. A time sprečavamo da čestice zemlje ili koren ne začepe otvor za oticanje suvišne vode. Kod biljaka koje su osetljive na vlagu kao što je dragoljub  stavimo sloj šljunka, drvenog uglja ili peska, a preko toga zemlju tako visoko da korenje bude 1 do 2 cm ispod ruba saksije. Drenažni sloj ne stavlja se kod biljaka koje se zalivaju iz podmetača. Ne sme se uzeti previše velika saksija, jer biljke teško podnose veliku razliku u veličini saksije. Na dno vaše saksije dodajte i sloj kvalitetne i nove zemlja za cvece i prebacite biljku.

Korenje nadstoji da što pre probije u zemlju u saksiji i na taj način biljka koju presađujemo bude nesrazmernog podzemnog i nadzemnog dela, što dovodi do zastoja rasta,a ponekad i do izostanka cvetanja. 

Kod velikih grmolastih biljaka, zemlja za cvece se se dobro stisne uz rub saksije drvenom sadilicom.

SAKSIJA ZA CVECE

Saksije-posuda za presadjivanje biljaka treba da bude veća za dva broja, a za cvetnice jedan broj da je veća od predhodne saksije u kojoj se biljka nalazila. Saksija treba da ima rupice na dnu, da bi voda mogla da otekne. Posude mogu da budu od gline, plastike ili keramike. Keramičke saksije ne propuštaju vazduh i vodu, pa u zemlji koja se nalazi oko korena stvara nepovoljne toplotne uslove. Keramičke saksije osim toga nemaju ni otvore na dnu, pa onemogućavaju oticanje vode, a to dovodi do truljenja korena. Zato su mnogo bolje i korisnije glinene posude koje imaju sposobnost upijanja i oticanja viška vode, kao i razmenu gasova sa okolinom.

Posuda u koju presađujemo biljku mora da bude oprana i čista. Ako sadimo u novu glinenu posudu, moramo da ga pre upotrebe ostavimo u vodu da odstoji, da se glina zasiti vodom, jer će u suprotnom oduzimati zemlji u saksiji. 

Da bi se biljka u saksiji mogla dobro zaliti, kod presađivanje biljke moramo uvek paziti da ostane tzv. rub zalivanja, a to znači da površina zemlje u saksiji mora da bude 1 do 2 cm niža od ruba saksije.

Ako posadimo biljku previsoko, sva voda kod zalivanja će da otekne, umesto da se zadrži na površini zemlje toliko dugo dok je zemlja ne upije. Ako se to dogodi i uprkos pažnji ne preostaje ništa drugo nego da se biljka izvadi i postupak ponovi.

Posle presadjivanje biljaka , potrebno je obilno zalivanje , tako da se sva zemlja u saksiji dobro navlaži. Biljke smestimo na svetlo i toplo mesto, koje je zaštićeno od sunca i promaje. Prihranjujte je mesec dana nakon presadjivanje biljaka.U početku biljku trebate da zalivate oprezno, dok ne zaključite da je stvorila novo korenje.
Postoje i biljke koje morate da presadite i 2 do 3 puta u godini, npr. koleus, begonia semperflorens .

KOJI SUPSTRAT SE KORISTI KOD PRESADJIVANJE BILJAKA

Jedan od glavnih uslova za uspešan razvoj biljaka je dobar izbor suprstata prilikom presadjivanja biljaka.U cvećarama možete da kupite kvalitetne i specijane supstrate za sobne biljke, kaktuse, citruse, muskatle, biljke koje vole kiselija zemljišta. Ako imate više biljaka, bilo bi najbolje da napravite sami mešavinu supstrata za presadjivanje koji možete da sadite vaše jednogodišnje balkonske biljke. Supstrat treba da se sastoji od 7 delova baštenske zemlje, 3 dela treseta i 2 dela peska ( umesto peska možete da koristite i perlit zbog povećavanja rastresitosti zemlje). Na svakih 20 kg supstrata potrebno je da stavite oko 25 kg superfosfata, 10g kalijuma i 25 kg koštanog brašna. Baštensku zemlju pre mešanja strerilišite u pečenjem u rerni. U posudu koja je obložena alufolijum potrebno je da stavite sloj koji je visine oko 10 cm, i da ga navlažite prskalicom. Tu posudi stavite u rernu koju ste predhodno zagrejali na 100°C i pecite oko 30 min, zatim posudu izvadite i ostavite da se ohladi 24h.

Zemlju koju koristimo za sadnju ukrasnog bilja, možemo da podelimo na laku i tešku. Laka zemlja se brže suši, a teška zemlja bolje zadržava vodu.
U lake zemlje se ubrajaju livadnjača, listovača, kompost, treset, a u tešku zemlju glina, baštenska zemlja, klijališna.

• Listovača je zemlja koja sadrži mali procenat hranljivosti, a u vrtlarstvu se dosta upotrebljava jer je propustliva i brzo se zagreje. Pogodna je za gajenje sadnica jer se u njoj brzo zakorenjuju. Uglavnom je kisela, pa se koristi za sadnju biljaka koja vole kiselo zemljište. Dobija se raspadanjem lišća, i mora da bude dobro pregorela.

• Treset ustvari i nije zemlja u pravom smislu te reči. U smese baštenske zemlje ne dodajemo je zbog hranljivih materija jer ih skoro ni nema, već zbog sposobnosti da dobro upija vodu i da je posle opet otpusti. Smesa peska i treseta je pogodna kod zakorenjavanje mladaih reznica. U smesu od ostalih vrsta zemlje, treset se uvek dodaje navlažen. Ako treset zalijemo gnojnim đubrivom, postane plodan, pa se takav može koristiti za presađivanje biljaka.

• Kompost je najvažnija vrsta zemlje koja je neophodna za gajenje sobnog bilja. Dobijamo ga raspadanjem organskih otpadaka kao što su lišće, biljni delovi, kuhinjski otpad. Potrebno vreme za raspadanje je oko 2-3 godine, a za to vreme kompost se mora zalivati sa vodom. Pre bilo kakve upotrebe potrebno ga je prosejati. 

Ako Vam se svideo ovaj tekst, pročitajte više o bastensko cvece koje cveta celo leto