jagorcevina | jagorcevina cvece | jagorcevina caj | jaglac

JAGORCEVINA, CVECE, JAGLAC, JAGORCEVINA   CAJ 

Jagorcevina  njen latinski naziv je Primula vulgaris  pripada ugroženim biljnim vrstama.  Veoma je raširena u južnoj i zapadoj Evropi, u severnozapadnoj Africi i jugozapadnoj Aziji.

CVET JAGORCEVINA

Jagorcevina cvet je jednogodišnja, zeljasta biljka, veoma niskog rasta. Visina joj je od 10-30 cm. Listovi su dugi oko 5-25 cm i široki 2-6 cm sa nazubljenim rubom i obično imaju veoma kratku lisnu dršku.Cela biljka po sebi ima dlačice. Cvet je veličine od 2-4 cm u prečniku, pojedinačni i na dugoj peteljci. Boja cvece jagorcevina  je svetlo žuti, beli,ljubičasti, crveni i rozi ,postoje čak i noce sorte sa plavim cvetom. Cvet jagorcevina je aktimorfan. Posle cvetanja iz zrele kapsule ispada malo crno seme. Cvet jagorcevina je hemafrodit (neke biljke nose ili ženske ili muške cvetove ), ali je i heterogen.  Oplodnja se vrši isključivo između različitih cvetova.

  

Biljka jagocevina cveta u rano prolece,  i jedna je bijki koje prve cvetaju. U prevodu sa latinskog znači prva ruža. 

Jagorcevina biljka raste na suvim i suncanim livadama , obroncima i proplancima, šumama, uz pritoke potoka i jezera, a uzgaja se i kao cvece za dvoriste.

Jagorcevina zna veoma često da bude prekomerno brana i sakupljana i danas može da se nađe veoma malo njenih prirodnih staništa. 
 Danas se jagorcevina cvet gaji u vidu brojinih vrsta koje su pripitomljene. Sveži, mladi listovi koriste se za salatu, a sušeni listovi, cvetovi i koren kao lek.
 Cvetove beremo isključivo po suncu, suše se jedan dan, na prozračnom i toplom mestu. Listove i koren sušimo dva- tri dana duže.

 Brojne pripitomljene vrste se gaje i kao cvece za bastu i cvece za dvoriste .  Jagorcevina biljka njeni hibridu su raznih oblika i razne boje sa različitim periodima cvetanja. Listovi i cvetovi su jestivi ,ali im je ukus gorak. Listovi jagorcevine mogu da se koriste kao i kao caj, a od mladih cvetova se pravi čak i vino od jagorcevine.

LEKOVITOST BILJKE JAGORCEVINA

Biljka jagorcevina   sadži natijum,kalcijum, saponin koji je glavni sastojak aspirina i deluje na smirenje upale i groznice, u cvetu flovonoid. Ne bi trebalo da ga koriste trudnice i bolesnici koji su osetljivi na aspirin. List jagorcevina ima puno vitamina C, u listu postoji još i karoten i kristalizana kiselina e. Cvet jagorcevina osušen ima miris kao anis. Koren se bere u jesen i proleće. Lekovitija je ona biljka jagorcevine čiji su cvetovi na dugim peteljkama i koji su nagnuti u stranu. 

JAGLAC je preporučen za lečenje nesanice i preterane aktivnosti, pogotovo kod dece. Korisni su u lečenju astme, iskašljavanju . 

Ulje jagorcevine pomaže kod modrica.  Koren je blagi diuretik i pomaže kod usporavanja zgrušavanja krvi. Kada je osusen i samleven  koren, koristi se za izazivanje kihanja.

 Jaglac pročišćava krv i eliminiše iz organizma uzrok koji dovodi do reume i kostobolje. Pomaže i u regulaciji krvi  i reguliše menstuaciju, otklanja nesvesticu.

Caj od cvetova jagorcevine preporučuje se osobama koje su malokrvne , jer povećava broj crvenih krvnih zrnca i treba češće da ga piju, ali ne duže od 4-6 nedelja.

 JAGORCEVINA CAJ

Priprema: 

2-3 kašike sušenog cveta prelije se sa litrom ključale vode i ostavi se da odstoji par sati.

Ovaj caj deluje kao umirujuće sredstvo protiv nesanice i vrtoglavice.Pije se 2 puta dnevno po 1 šoljica. 

Jagorcevina caj protiv bronhitisa  

 Kašika usitnjenog korena jaglaca prelije se sa 3 dl ključale vode. Pije se 3 puta dnevno po 1 šoljica.

 Za čišćenje krvi koristi se  mešavina od mladih listova koprive i breze i od cveta jagorcevine.

•